Трагедија господина Морна

Трагедија господина Морна (1924), највеће и најзначајније дело Владимира Набокова до средине 1920-их, није објављено за живота аутора. По први пут, сто година након настанка, објављује се као посебно издање. Акутна радња Трагедије, променљиви нивои стварности и илузије, фантастично и шарено, према Б. Бојду, антиципирали су стил зрелог Набоковљевог дела, посебно његових мистериозних романа као што су Solus Rex и Pale Fire. Класична радња са љубавним троуглом, издајом, бекством и осветом надовезује се на другу раван стварности, суптилно оцртану у Набоковљевом стилу, у којој је само магија креативности способна да трансформише страшну стварност побуњене северне престонице блиставог, али осуђеног краљевства. Публикација је праћена коментаром и додатком, који садржи прозни резиме Трагедије, радне белешке, ране верзије и нове архивске материјале.