Теорија разоноде

Године 1899, објављивање трактата „Теорија класе доколичара“ изазвало је талас узбуђења око његовог аутора, америчког економисте Торстејна Веблена. Истраживач је „класом доколичара“ назвао елите које су прешле са рационалне производње на упадљиву потрошњу. Аутор прати развој традиције упадљиве потрошње – термина који је увео Веблен – од феудалног средњег века до свог времена, успут, са заједљивом духовитошћу сатиричара, разоткривајући празнину и вештачност тако негованих циљева друштва као што је жеља за стицањем богатства са свим његовим спољашњим манифестацијама и високим друштвеним статусом. Од свог првог објављивања, дело је постало класик друштвено-економске мисли и политике, и имало је утицај који иде далеко изван економске сфере. Одјеци Вебленових теорија могу се чути у делима Хенрија Џејмса и Франсиса Скота Фицџералда, а сам његов трактат не губи своју релевантност и забавност ни век касније.