Теорија лепоте

„Теорија лепоте“ је дубока естетска студија посвећена природи лепоте и њеној перцепцији. Џон Раскин, један од оснивача модерне уметничке критике, позива на холистичко разумевање лепоте – као феномена не само материјалног, већ и духовног, нераскидиво повезаног са етичким аспектима живота. Управо као одраз хармоније света, истине и доброте, лепота живи у природи и налази своје отелотворење у уметности. Са ове тачке гледишта, трактат испитује различите уметничке облике – архитектуру, сликарство, занате, који су својеврсно огледало моралног стања друштва. Права дела, испуњена моралном чистотом и хармонијом, аутор супротставља површном сјају модерне урбане културе. Раскинов концепт лепоте постао је један од кључних у естетској филозофији 19. века и имао је значајан утицај на наредне генерације уметника, архитеката и филозофа.