Мрачни сокаци. Проклети дани

Иван Алексејевич Буњин био је песник и писац, први руски писац који је добио Нобелову награду. „Чињеница да сам постао писац догодила се некако сама од себе, то је одређено тако рано и неприметно, као што се дешава само онима којима је нешто 'записано у судбини'“, написао је једном о себи. И. С. Шмељов је рекао да се сама Русија открива кроз Буњинову прозу. Револуција је приморала Буњина да напусти домовину, али сећање на њу постало је ослонац свег његовог каснијег рада: почео је да рекреира заувек изгубљену Русију, њену несталу лепоту у својим делима. У суштини, циклус прича „Мрачни сокаци“ — Буњинова главна књига из његовог емигрантског периода — јесте „рестаурација тренутног времена љубави у вечном времену Русије, њене природе, њене прошлости замрзнуте у њеној величанствености“ (И. Н. Сухих). Ово издање обухвата циклус „Мрачни сокаци“, дневничке записе из 1918–1919. „Проклети дани“, књижевне мемоаре, књигу „Ослобођење Толстоја“, као и песме из различитих година.