Позориште света. Историја картографије

Свет је постао позориште много пре позоришта, а посебно пре Шекспировог „Глобуса“, ​​наиме у том чудесном тренутку када је човек видео поља, путеве и куће из птичје перспективе и приказао их у умањеној размери на камену. Тако се појавила прва мапа на Земљи, пре две и по хиљаде година, уклесана на стени у долини Камоника. Богато илустрована књига норвешког истраживача нуди фасцинантну историју стварања мапа, аутор нас води све од мистериозних симбола првих људи до пројекта Google Earth како би показао како се способност замишљања како свет изгледа развијала паралелно са његовим истраживањем. Свако поглавље као да нам отвара позорницу на којој се одвијају невероватне сцене: драматична потрага за Северозападним пролазом, мистериозна Панотска острва, „где људи покривају своја гола тела сопственим ушима“, неочекивано откриће Средњоатлантског гребена и континенталног дрифта, авантуре ракете V-2, завршавајући се појавом сателита Транзит и GPS-а. Али без обзира на то како свет изгледа човечанству - птолемејски или коперникански, уклесан на мамутској кљови или дигитализован у нашем мобилном телефону - он никада не престаје да нас фасцинира и привлачи својим бескрајним тајнама. Баш као и пре векова, данас, захваљујући мапама (сада сензорним и дигиталним), не само да проналазимо прави пут или наручујемо пицу, већ откривамо и нашу планету, нашу историју и, наравно, нове улоге.