Позориште хеленске уметности

Ни митови ни песме Хомера и Хесиода не представљају слике богова, хероја и краљева у визуелном облику. Стога, уметници нису ништа мање одговорни од песника за то како су стари Грци видели и како ми видимо становнике Олимпа и главне ликове Тројанског рата. Вазописци и вајари настојали су да их прикажу као људе у којима се може осетити „моћан дух“ и „снага природе“. Приликом стварања изгледа ликова митова и епова, деловали су попут модерних позоришних уметника. Праћење како се изглед ликова митова и епова мењао током векова у зависности од промене става према њима је фасцинантан задатак. Његово решење је тема књиге Александра Степанова, кандидата историје уметности, професора Санктпетербуршке академије уметности и научног сарадника на Факултету либералних уметности и наука Санктпетербуршког државног универзитета, аутора књиге „Есеји о поетици и реторици архитектуре“, коју је објавио „НЛО“.