Тајна Лудог Шеширџије

Златно доба детективске фикције дало нам је многа звездана имена. Дела писаца попут Агате Кристи, Гилберта Честертона, Ерла Стенлија Гарднера, Рекса Стаута развила су и унапредила детективски жанр; њихови романи, безусловно признати као класици, и даље су вољени од стране читалаца и представљају стандард квалитета за наредне генерације писаца детективских прича. Почасно место у овој галаксији с правом припада Џону Диксону Кару (1906–1977), виртуозном мајстору савршено конструисаних „немогућих злочина у закључаној соби“. Године 1933, у роману „Вештичја јазбина“, Џон Диксон Кар је први пут представио јавности аматерског детектива др Гидеона Фела. Изглед јунака је наводно копиран од другог великана детективског жанра, Гилберта Честертона, а његове заслуге у историји детективског жанра, према већини поштовалаца Каровог дела, заиста изазивају поштовање. Тако је писац Кингсли Амис у свом есеју „Моји омиљени детективи“ назвао др Фела „једним од три велика наследника Шерлока Холмса“. Ова збирка обухвата прва три романа из циклуса који говоре о авантурама др Фела: „Вештичје брлоге“ (1933), „Мистерија лудог шеширџије“ (1934) и „Осам мачева“ (1934).