Веза времена. Белешке једног племића. У старом свету

Бродски је веровао да Игор Јефимов „наставља велику традицију руских писаца и филозофа, која је започета са Херценом“. А сада, објавивши десетак романа и пола туцета филозофских књига, Јефимов је написао своју верзију „Моје прошлости и мисли“. Из прве свеске његових мемоара, „У Старом свету“, читалац сазнаје да је његов живот у Русији протекао под слоганом „не веруј, не бој се, не питај“ много пре него што је овај слоган сковао Солжењицин. Већ у школским годинама није веровао новинској и радио пропаганди – само Пушкину, Љермонтову, Толстоју. И није се плашио да стане у одбрану саборца којем је претила смртна казна. И за прогоњеног песника, будућег нобеловца. Није се плашио да дистрибуира забрањену литературу и објављује у иностранству у оним годинама када је то било кажњиво са до седам година у логорима... Јефимов је имао среће – доживео је повратак својих књига у Русију.