Време је

Нова књига познатог песника, прозног писца, есејисте Александра Бараша је наставак аутобиографског романа „Срећно детињство“ (НЛО, 2006). „Једно време“: Москва, 1980-те, поезија, књижевни андерграунд, путовање кроз фазе односа са совјетском цивилизацијом. Ово је сведочанство очевица и активног учесника у независном културном животу Москве тог доба - песника, издавача водећег московског самиздатског књижевног алманаха „Епсилон-Салон“ (заједно са Н. Бајтовим), кустоса групе „Епсилон“ у клубу „Поезија“, као и једног од оснивача и аутора текстова рок групе „Мегаполис“. Преплитање мемоарске прозе, критичких есеја, песама ствара посебну стилску легуру, осмишљену да обнови „портрет генерације у младости“ и пренесе атмосферу вољеног града на прекретници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .