„Свећа је горела...“

Публикација обухвата главну збирку лирских дела највећег руског песника, добитника Нобелове награде Бориса Леонидовича Пастернака (1890-1960): девет књига поезије, укључујући песме из романа „Доктор Живаго“, као и аутобиографски есеј „Људи и ситуације“. Према речима Дмитрија Лихачова, инспиративна снага Пастернакових песама тера на размишљање и осећање. И колико год тежак био песников пут - од „узвишене везаности језика“ његових раних „бесних“ песама до „запањујуће једноставности“ његове касне лирике - за многе генерације читалаца он је био и остао вољен и значајан, попут чистог звука у заглушујућој буци епохе. Како је Цветајева написала, Пастернак никада неће имати „трг“, већ ће бити „мноштво усамљених људи, усамљено мноштво жедних, које он, усамљени извор, напаја“.