Чиопе

Тони одлучује да се убије. Зашто? Без икаквог посебног разлога. У доброј је форми за педесетчетворогодишњака, не пати од озбиљне депресије и ради као професор филозофије у средњој школи. Али је нагомилао превише несрећних веза, превише стида и жаљења због прошлости. Његов отац је умро када је Тони имао двадесет година. Његова мајка има Алцхајмерову болест и више га не препознаје. Његов млађи брат и бивша жена га мрзе, а он њих заузврат. Тони себи даје годину дана да све постави на своје место пре него што себи одузме живот: треба да пронађе дом за свог пса, поклони своју кућну библиотеку и смисли чист и лак начин да се убије, на крају крајева. Почиње да води дневник у којем описује сваки дан, али све више се враћа у прошлост, у дане када му се брак распадао, у детињство пуно чудних открића и неподношљивих патњи. Истражује корене своје мржње и љубави према оцу, мајци, брату, жени, сину – и спрема се за смрт. Али Тони се и даље диви птицама, и даље шета пса, и даље склапа искрена пријатељства са чудним човеком по надимку Лимпи. Да ли заиста мисли да неће бити никога да га задржи када се усуди да закорачи у понор?