Поезија

Ово издање репродукује последњу збирку руских песама Владимира Набокова (1899–1977), написану између 1917. и 1974. године. Прелиминарни избор дела направио је сам писац у последњим годинама свог живота. Након његове смрти, рад на збирци наставила је његова супруга Вера, која је написала предговор за њу у којем је истакла „Набоковљеву главну тему“. „Песме“ упознају читаоца са најконтроверзнијим и најдраматичнијим делом Набоковљеве вишеструке уметности и укључују низ дела објављених по први пут у њој, као и Набоковљеве касније белешке. „Нису методе или школе те које оживљавају поезију“, приметио је водећи емигрантски критичар Г. Адамович, који је Набокова назвао „природним песником“, „већ унутрашња енергија која тражи излаз: само глуви не би чули то у Набокову“. Публикација садржи коментаре уредника и додатак, који по први пут објављује у руском преводу Набоковљев предговор његовој последњој збирци поезије објављеној за његовог живота, „Песме и задаци“ (1970).