Шпијун. Прича. Приче

Суптилна метафизичка детективска прича, једно од најмистериознијих дела Владимира Набокова. Поред приче „Шпијун“, књига садржи приче „Огорченост“, „Лабуд“, „Тера инкогнита“, „Састанак“, „Схватање“, „Заузети човек“, „Музика“, „Пилграм“, „Савршенство“, „Инцидент из живота“, „Лепота“ и „Обавештење“. Набоков је почео да пише „Шпијуна“ у Берлину 1929. године, а годину дана касније дело је објављено у часопису. Истина, на објављивање књиге морао је да чека осам година. У почетку је, уз причу, Набоков планирао да у књигу укључи двадесет једну причу, које је одабрао на такав начин да стилски и тематски одговарају насловном делу. Међутим, величина резултујуће публикације показала се финансијски неисплативом за издавача, те је од оригиналних двадесет једне приче Набоков оставио тринаест, које су штампане у овој књизи редоследом којим их је сам аутор распоредио. Ове приче нам омогућавају да дубље разумемо главну идеју „Шпијуна“ и да детаљније погледамо неке од главних тема писца: теме транспарентности света и загробног живота – како унутар граница текста, тако и ван њега.