Пас који није желео да буде само пас

Матова раса је пркосила дефиницији — он је дефинитивно био једини пас своје врсте. Могао је да се пење по дрвећу и мердевинама, да се вози у отвореном аутомобилу носећи заштитне наочаре, а његове ловачке вештине би биле завист сваког чистокрвног ретривера. Био је невероватан пас, достојан необичног дечака који одраста у дивљим преријама. „Пас који не би био само пас“ су дирљиви и смешни мемоари познатог канадског писца Фарлија Мовата о његовом детињству и незаборавном пријатељству. Издавачка кућа „Белаја Ворона“ је 2018. године објавила и његову књигу „Не плачи вуче!“ (1963). Фарли Моват (1921 – 2014) је канадски писац, биолог и еколог. Његове књиге су преведене на 52 језика. Имао је велики утицај на ставове према дивљим животињама, укључујући и вукове. Славу је стекао након објављивања својих књига „Људи земље јелена“ (1952) и „Не плачи вуче“ (1957), посвећених северним територијама Канаде, староседелачким народима и дивљим животињама региона.