Снови о возовима

Комбинујући, попут древног псалма, тугу и светлост, књига признатог класика модерне америчке књижевности Дениса Џонсона (1949–2017) прича причу о Роберту Гранијеру, невољном пустињаку чији је живот, обухватајући скоро две трећине 20. века, провео међу брдима, рекама и железничким пругама северног Ајдаха. Ово је прича о свету у који, упркос патњи која га преплављује, с времена на време пробија трансцендентална лепота: она је ван моћи протагонисте да је схвати, ухвати, изрази речима – њој може да сведочи само неко ко је слободан од мисли и сећања, од брига и нада, од говора, од самог језика. Ово би могао бити сан који види воз – кад би возови могли да сањају. Године 2012, књига „Снови о возу“ постала је финалиста за Пулицерову награду за књижевност.