Значење историје. Руска идеја. Самоспознаја.

Николај Александрович Берђајев (1874–1948) био је највећи руски филозоф прве половине 20. века, представник религиозног егзистенцијализма и персонализма. Његове идеје утицале су не само на руску већ и на светску културу. Ово издање обухвата његова најважнија дела, која одражавају еволуцију ауторових погледа: „Смисао историје“ (објављено 1923), „Руска идеја“ (1946), „Самоспознаја“ (1949), „Царство духа и царство Цезара“ (1951). Сва дела Н. А. Берђајева, који је протеран из Русије „филозофским паробродом“, ипак су уско повезана са његовом домовином – њеном историјском судбином, идеолошким и религиозним основама. Ова тема се провлачи као лајтмотив у „Руској идеји“ или „Смислу историје“, а јасно се чује у „Самоспознаји“ – невероватном „искуству у филозофској аутобиографији“, и у Берђајевљевом последњем делу, „Царство духа и царство Цезара“, објављеном постхумно.