Шамаика: прича

Да строги Сетон-Томпсон није написао „Краљевску аналостајку“, незаборавни Ролан Биков не би се запалио идејом да сними филм по овом делу и не би наручио сценарио од бриљантног Јурија Ковала - писца са немилосрдно оштрим оком, али бескрајно љубазним и саосећајним погледом. На крају, од филмског подухвата није било ништа, али је рођена прича „Шамајка“, коју је илустровао Рубен Варшамов - уметник животиња који је познавао свако Божје створење изнутра и споља, а посебно мачке. Сиво маче са црним пругама на леђима и белим ознакама на носу, ушима и врху репа остало је сироче. Оставши сам, залутао је у продавницу продавца „птица, животиња и канаринаца“ једног Јапанца по имену Мали, који заправо није био Јапанац, већ је „намерно жмиркао да би сви помислили да је са острва Хокаидо“. Био је ту и црнац по имену Џим, који је спасао маче када је мало фалило да упадне у зубе лисице. Џим и Мали су постали главне фигуре у животу мачета. Управо му је Џим дао име Шамаика, а Мали је касније смислио расу Краљевска Аналостанка како би продао необично лепу мачку из сиротињског краја по вишој цени. Шамаика је успео да преживи у контрадикторном и непријатељском свету и да се извуче из најбезнадежнијих ситуација жив и здрав. Прича о малом скитници испоставила се као сурова и тужна, али на крају књиге, Јуриј Ковал оставља Шамаику са надом у нормалан живот. Ова тешка књига, далеко од дечје слаткоће, написана најчистијим руским језиком, са тужним и ироничним цртежима, преокренуће душу детета основношколског и средњошколског узраста, спремног да сагледа сложене свакодневне теме (смрт, раздвајање, сиромаштво, жеђ за слободом, усамљени људи и животиње у равнодушном свету).