Срце које памти

Дванаестогодишњи Бо Бо је необично проницљиво дете, може да чита емоције људи у њиховим очима. И тај дар увелико компликује живот дечака, који живи са својим осамдесетогодишњим ујаком у малом граду у Бурми и страствено жели да зна зашто га отац посећује само једном годишње, а мајка никада не долази. А ујак му прича не само невероватну љубавну причу Јулије и Тар Тара, већ и о страшним догађајима који су сломили Јулију. Бо Боово сећање садржи само фрагменте сећања на пожар у манастиру где је живео са родитељима, на рану коју је Јулија у бесу нанела сину. Међутим, ујак каже да срце памти све. И Бо Бо, уверен да може да излечи мајку, да је може научити да живи у хармонији са сопственим срцем, креће у потрагу за родитељима... „Срце које памти“ је одличан наставак романа „Уметност чујења откуцаја срца“ и „Срце које живи у хармонији“.