Сива звезда

Мала жаба је живела у башти, а дрвеће, жбуње, цвеће и птице су је много волели. Имала је необичне блиставе очи, па су је пријатељи звали Мала Звезда. Њени пријатељи су је толико волели да није могла ни да замисли да је ружна. Мала Сива Звезда није ни знала да је жаба, све док један веома леп и веома лукав лептир, Коприва, није одлучио да је уништи и донео је у башту веома злог и веома глупог дечака... Отац Јеж прича ову драматичну причу свом малом Јежу. „Мала Сива Звезда“ је део циклуса „Бајке за људе“ Бориса Заходера. Ево шта је аутор написао у предговору овог циклуса: „Чудно име, кажете. Зар нису све бајке за људе? То је истина. Али те приче причају саме животиње, и причају их људима. Свим људима - и одраслима и деци. Животиње веома поштују људе, мисле да су јаче и паметније од било кога другог на свету. И желе да се људи добро опходе према њима. Да буду љубазнији према њима. И надају се да ће, када их људи боље упознају, постати љубазнији према њима. Зато животиње причају о својим животима, о својим радостима и тугама, о својим смешним авантурама... Оне не причају бајке, већ чисту истину. Али у њиховим животима има толико тајни и чуда да многи људи могу помислити да су те истините приче бајке...“ Илустрације Лева Алексејевича Токмакова су прави украс књиге.