Зов мириса

„Свет се састоји од вртоглавог кретања мириса.“ Људи, животиње, биљке, предмети, сећања – све се комбинује и формира олфакторни образац који пролази кроз наше животе и повезује их. У свом новом тексту (2024), јапанска списатељица Рјоко Секигучи открива дневник мириса – приче неколико жена из различитих земаља и епоха, испричане кроз призму њихових олфакторних утисака. Кратке приче се смењују са цитатима из књига и размишљањима о семиотичкој улози мириса, питањима о својствима и могућностима мирисних молекула: како мирише мистерија? Да ли постоји мирис сенке? А шта је са растанцима? Хоћемо ли икада пронаћи мирисе оних које смо некада познавали и волели? Секигучи сматра мирис не само „продужењем присуства“ већ и средством спознаје, способним да поремети наше уобичајене односе са временом и простором.