Руже без трња: Жене у књижевном процесу Русије почетком 19. века

Прву трећину 19. века обележиле су све веће дискусије о месту жена у књижевности и границама њиховог дозвољеног учешћа у књижевном процесу. Било би претеривање сматрати овај период почетком историје књижевница у Русији, али већина судова о допустивости женског ангажовања у књижевности, које су касније усвојили критичари 1830-их–1860-их, први пут је формулисана управо тада. Циљ који Марија Нестеренко себи поставља јесте да анализира како се одвијала постепена конвенционализација учешћа жена у књижевном процесу у Русији у првој трећини 19. века и како се ова еволуција ставова одразила на судбину писца и углед песникиње Ане Петровне Буњине. Да би то учинила, истраживачица се окреће различитим изворима, пре свега периодичним публикацијама, показујући да упркос генерално позитивном ставу карамзиниста према културној мисији просвећених племкиња, међу њима није постојала једногласност по овом питању. Марија Нестеренко је филолошкиња, докторанткиња на Универзитету у Тартуу и специјалисткиња за дела заборављених књижевница 19. и почетка 20. века.