Размишљања о гиљотини

Већ за живота, Албер Ками је назван „Савешћу Запада“; додељена му је Нобелова награда за „важно књижевно дело које са јасном озбиљношћу осветљава проблеме људске савести у нашем времену“. Камијево одбацивање окрутности и насиља сведочи и његов живот и његова дела. У свом есеју „Размишљања о гиљотини“, објављеном када је смртна казна још увек била у примени у Француској, он говори о њеној неефикасности, сматрајући је реликт прошлости. У својим „шведским говорима“, одржаним на додели Нобелове награде и на Универзитету у Упсали, Ками расправља о улози писца у свету, циљевима уметности и позиву ствараоца да служи друштву без подлегања лажима и грубој сили. „Писма немачком пријатељу“, написана током Другог светског рата, када је Ками радио као уредник илегалних новина, сам аутор је назвао „документарним приказом борбе против насиља“.