Разговори са Пикасом

„Брасаи је живо око“, написао је Хенри Милер. То је тачно не само зато што је аутор ове књиге један од највећих фотографа. Његов поглед је поглед уметника кога ништа не покреће и од кога ништа не измиче. Али свет је превише разнолик да би се Брасаи ограничио на било који начин изражавања. Оставио нам је дела фотографа, али и сликара, цртача, вајара, филмског ствараоца и писца. Једно од његових првих књижевних дела, „Прича о Марији“, је невероватан експеримент. Брасаи је тако живо и са таквом уметношћу забележио своје разговоре са домаћицом да је читалац имао осећај да одавно познаје хероину књиге. А онда је поновио успешан експеримент, али не са скромном женом, већ са великим Пикасом. У замку Боажелу, Брасаи је фотографисао уметникове скулптуре уз светла фарова своје „Хиспано-Суизе“. Познавао је Пикаса у годинама када је живео у улици Боези. А затим, када се уметник преселио у улицу Гран-Огјустен. И коначно, Брасаи долази да га посети на Азурној обали. Централна фигура је окружена породицом и пријатељима: Превер, Елиар, Реверди, Сартр, Ками, Кокто, Мишо... Књига је пуна свакојаких прича, а Брасаи, који има дар приповедача, преноси их у свој њиховој бриљантности и шарму. Истовремено, његова књига је дубока анализа, преносећи читаоцу размере Пикасовог талента и проблеме са којима се уметник суочавао у свом стваралаштву. Десетине књига су написане о бриљантном уметнику. Али ни у једној од њих он се читаоцу не чини тако жив, директан и разумљив као у „Разговорима са Пикасом“.