Водећи неурон: Како наш мозак решава просторне проблеме

Вештине навигације су дубоко укорењене у нашој биологији. Способност навигације на велике удаљености дала је Хомо сапиенсу еволутивну предност у праисторијским временима, омогућавајући им да истражују најудаљеније кутке планете. Способност навигације је уско повезана са другим важним когнитивним функцијама, као што су апстрактно размишљање, машта и памћење. Мајкл Бонд обједињује најновија истраживања из психологије, неуронауке, етологије и антропологије и даје примере људи чије професије или занимања укључују навигацију – оријентационих спортиста, пилота, волонтера у потрази и спасавању, картографа, урбаниста и других. Резултат је фасцинантан зарон у људску навигацију у природном и изграђеном окружењу, са посебним нагласком на неуробиолошке основе ове суштинске вештине. „Чињеница да се не губимо често је нека врста чуда. Свет око нас је бесконачно сложен, а ипак већина нас може да се у њему креће. Можемо да се крећемо непознатим улицама у одређеном правцу, да користимо пречице стварајући нове руте и да се сећамо места на којима смо били само једном годинама касније. То су запањујући подвизи. Један од циљева ове књиге је да објасни како то радимо: како наш мозак ствара когнитивне мапе које нам помажу да се крећемо чак и по непознатим местима. Али што је још важније, ради се о нашем односу са светом, како наше разумевање света око нас утиче на нашу психологију и понашање.“ (Мајкл Бонд)