Путовање до бунара одјека: Зашто писци пију

Неодољива жеђ за илузијом сопствене моћи, краткотрајно стечено веровање у сопствену способност да се испуни празнина усамљености и врати време, жеља да се забораве неуспеси који прогањају и ланац губитака који чине постојање: све то повезује две зависности како би се створила имагинарна алтернатива животу – уметност, посебно књижевност, и алкохолизам. Британска списатељица Оливија Ланг покушала је да испита ове зависности, ове зависности подједнако моћне над онима који их стичу и подједнако деструктивне за њих, једна кроз другу, демонстрирајући кроз неколико познатих примера – Ернеста Хемингвеја, Ф. Скота Фицџералда, Тенесија Вилијамса, Џона Беримана, Џона Чивера, Рејмонда Карвера – како се подједнако суштинска илузија раја и болна свест о његовој немогућности испреплићу у креативности.