Пут живота

„Пут живота“ је последње дело Лава Толстоја, настало 1910. године, рад на њему је завршен непосредно пре пишчеве смрти. Ово дело је јединствено по својој врсти и представља калеидоскоп „најважнијих мисли“ које су биле резултат пишчевих дугогодишњих размишљања о смрти и бесмртности, религији и правој вери, љубави и греху, шта су Бог и душа и шта је смисао живота. Књига је била упућена најширем могућем кругу читалаца: различитих узраста, интересовања и нивоа обуке. Све мисли су сакупљене у „одређеном, значајном редоследу“ и представљају како изреке других аутора (почев од древних индијских и кинеских мислилаца, па све до савремених филозофа и истомишљеника), тако и изјаве самог Толстоја, о којима је аутор, са својом карактеристичном скромношћу, написао: „Најбоље од ових непотписаних мисли не припадају мени, већ највећим мудрацима света.“