Психопатологија свакодневног живота

„Психопатологија свакодневног живота“ (1901) једна је од главних студија великог аустријског научника Сигмунда Фројда, која је поставила темеље његове теорије психоанализе, заједно са „Тумачењем снова“ (1900), „Уводом у психоанализу“ (1910), „Егом и Идом“ (1923). Ова мала књига постала је научни класик 20. века. Проучавајући различита одступања од стереотипа свакодневног понашања, чудне мане и неуспехе, па чак и, на први поглед, случајне грешке и лапсусе, научник долази до закључка да они указују на дубоке менталне поремећаје, симптоме психонеурозе. Анализирајући бројне случајеве таквих одступања, долази до закључка да је „граница између нормалног и абнормалног у области нервозе крхка и да смо сви помало нервозни... такви симптоми су у стању да поремете исхрану, сексуалне функције, нормалан рад, комуникацију са људима“.