Протокол. Исповест грађанина Р.

Ова књига је аутобиографија наше савременице Олге Романове. Новинарке, двоструке добитнице награде ТЕФИ, оснивачице и директорке Добротворне фондације за помоћ осуђеницима и њиховим породицама „Сајдинг Рус“, добитнице награда Буцеријус (Хамбург), Гајдар (Москва), Сафо (Копенхаген), Артем Боровик (Москва), награде Московске хелсиншке групе и награде Фондације Либерална мисија. То је оно што је на површини, лични подаци. Али шта је са животом, осећањима, мислима? Ова књига је само о њима. Од детињства до данас, Олга Романова живи свој живот пред нама, очишћен од љуске упитника и уобичајених митова. Да, није све испричано, и наравно, вероватно није све објективно, као ни свака аутобиографија. Али она је изузетно искрена о ономе што је одлучила да нам каже, својим читаоцима и савременицима. Ухватиле су ме за врат и добро протресла. Прво ове три вештице. Затим још једна. И још једна. Па, нисам имала избора. Али одустати је такође било немогуће. Одупирала сам се жестоко. Променила сам тактику и игнорисала их. Или сам псовала и ујела. Лагала сам: рекла сам да ћу то урадити, а нисам. А онда сам попустила и урадила шта су хтели од мене. Написала сам ову књигу. Нисам намеравала да будем искрена. Али тако се испоставило. У супротном, не би ме оставили на миру. Хвала вам, вештице. Моје пријатељице, које су биле уз мене када сам скоро попустила. Али ја сам попустила само њима, и само у овоме. Када порастем, и ја ћу постати вештица. Олга Романова