Против Сент Бева

„Против Сент Бева“ је збирка критичких чланака и есеја Марсела Пруста (1871–1922). Пруст улази у спор са познатим књижевним критичарем Шарлом-Огистеном де Сент Бевом (1804–1869), оснивачем биографске методе у књижевним студијама. У својим судовима, Сент Бев се првенствено ослања на лично познанство са писцима, док Пруст сматра да дело ствара човеково најдубље „ја“, одвојено од његове јавне личности. Писце треба судити по њиховим књигама, а не књиге по њиховим ауторима. Водећи менталну дебату са преминулим критичарем, Пруст анализира песме Шарла Бодлера и Жерара де Нервала, романе Гистава Флобера и Онореа де Балзака, Толстоја и Достојевског, слике Гистава Мороа, Антоана Ватоа и Клода Монеа. Али „Против Сент Бева“ није збирка сувих теоријских есеја, већ жива књижевна нарација у којој јунак-наратор и његова вољена мајка размењују утиске. На страницама књиге, Пруст критичар се претвара у Пруста писца, а из чланака се рађа „У потрази за изгубљеним временом“.