Просторне конструкције у сликарству

Преношењем тродимензионалног света на равни слике, уметник се суочава са задатком приказивања волуметријских и пластичних својстава предмета и конструисања простора слике. У књизи „Просторне слике у сликарству“ Борис Раушенбах анализира принципе преношења перспективе, ослањајући се на математички апарат и психологију визуелне перцепције. Аутор испитује ова теоријска питања користећи уметност Старог Египта, средњег века (Византија, Стара Русија, Индија, Иран) и дела Пола Сезана. У поређењу са уобичајено коришћеним концептом перспективе, термин „просторне конструкције“ омогућава шири обим предмета истраживања усмереног на разјашњење геометријских карактеристика преношења простора на равни слике.