Продавац ципела: Прича о компанији Најки испричана од стране њеног оснивача

Најк је један од најпрепознатљивијих брендова на свету. Оснивач компаније, Фил Најт, један је од најбогатијих људи, иако у младости није могао себи да приушти Адидас патике. Пре 50 година, студент Универзитета у Орегону и тркач на средње стазе Фил Најт позајмио је 50 долара од свог оца и почео да препродаје патике из Јапана. Данас је годишњи промет Најка 30 милијарди долара. И свако има пар Најкова у свом ормару - од председника до тинејџера. Фил Најт је човек мистерије, ретко даје интервјуе. Ова књига је исповест о стварању компаније која је успела да милионима људи пружи сан. Најк је одавно престао да се повезује само са патикама. То је идеологија, начин живота, систем вредности. Ова књига ће вам рећи како је све почело: - Шта се догодило са конобарицом која је нацртала лого за 30 долара? - Како је ваздухопловни инжењер из НАСА-е дошао на чувени Ер Макс? - Каква је веза између апарата за вафле и иновативног жлебљеног ђона? И стотине других тужних, поучних, понекад шашавих и невероватно искрених прича из живота компаније која је освојила свет, у новом џепном формату. Само прочитајте! Цитати из књиге „Са 24 године, заиста сам дошао до закључка да је свет створен лудим идејама.“ „Памте вас по правилима која кршите.“ „Такмичење је уметност заборављања сумњи, бола, прошлости и ваших ограничења.“ „Људи греше када мисле да су велики олимпијци спортисти. Свако је спортиста. Ако имате тело, ви сте спортиста.“ „Китами је понудио да купи нашу компанију. Хтео сам да га ударим. Уместо тога, руковао сам се са њим.“ „Свеж историјски поглед на једну од најпрофесионалнијих компанија на свету. Испод корица су ликови који чине бренд, чија имена никада раније нисмо чули.“ — ESPN.com „Најбољи мемоари које сам икада прочитао. Међу пословним биографијама, књига Фила Најта се налази уз Волта Дизнија и Стива Џобса. Али ако „Момак са ципелама“ посматрамо као аутобиографију, она достиже дубине емоционалне искрености које најбоље биографије на свету нису дотакле.“ — Рич Карлгард, Форбс