Принцеза и зрно грашка (илустрације Маје Дузикове)

Ревидирани и адаптирани превод са данског језика од стране Ане и Петера Гансена. Иако је „Принцеза и зрно грашка“ можда најкраћа бајка Андерсена, а њен текст може да стане на једну страницу књиге, дивне илустрације Маје Дузикове помажу да се ова радња пред дететом развије у целу причу са много занимљивих и смешних детаља који дуго привлаче пажњу, укључују дете у читање и дискусију о бајци, помажу одраслом да импровизује, сваки пут обогаћујући радњу новим детаљима. Бајка се дотиче веома важне и тешке теме: како разликовати стварно од лажног, истинско племенитост душе од претварања? Ако зрно грашка схватимо као метафору, видећемо дубоко значење у овој једноставној причи: истинско племенитост се не даје рођењем, већ делима (у овом случају, способношћу да се обрати пажња на ситнице и „суптилна“ осећања). Инсистирајући да је осетљивост (што није ништа друго до метафора за способност осећања осећања, саосећања, одзива, педантности, педантности, пажње према детаљима) знак племенитости, Андерсен доводи у питање традиционалне представе о племенитом пореклу. Занимљиво је да ову причу, као и најраније Андерсенове приче, написане 1835. године, нису прихватили дански књижевни критичари, који су је сматрали неозбиљном и осудили аутора због недостатка морала и једноставног језика који подсећа на усмену народну традицију. Један критичар је написао да је „Принцеза на грашку“ наводно „лишена соли“ и саветовао је Андерсену „да у будућности не губи време пишући бајке за децу“. Сећајући се ове нељубазне критике, Андерсен је признао: „А ја, у међувремену, нисам могао да превазиђем жељу да наставим да их пишем [бајке].“ У наредним годинама, приповедач је написао више од 170 бајки и бајки.