Позив на извршење

Набоковљев последњи берлински роман и страшно упозорење не само његовим савременицима већ и будућим генерацијама. Роман је написан у Немачкој у другој половини 1930-их, када је земља полако тонула у понор нацизма и била је на прагу да повуче цео свет са собом. Судија шапуће оптуженом Синсинату Ц. на уво његову пресуду - смртну казну. Од овог тренутка почиње низ потпуно лудих догађаја у потпуно лудом свету. Апсурдност свега што се дешава у почетку изазива осмех, али постепено, како се радња одвија, догађаји попримају све мрачнији обрт. Упркос свим својим фантазмагоријама, овај свет функционише по лудим, али невероватно строгим законима, законима који се не могу заобићи или укинути, а кршење тих закона се кажњава на најстрожи начин. Истовремено, главни лик је крив од рођења, крив је што се није родио тако транспарентан као други. И овде је тешко не повући паралеле са идеологијом нацизма, са Хитлеровим говорима о тријумфу аријевске расе и кривици осталих самом чињеницом њиховог рођења. Другост, несличност кажњива се смрћу. Бити другачији у провидном свету романа, свету где сви буквално виде једни кроз друге, најстрашнији је од злочина. И док цео овај свет постепено клизи у апсурд, предстојеће погубљење, напротив, постаје једина стварност. Неизбежно и страшно.