Наследник: Прича о Борису Њемцову и земљи чији председник није постао

„Наследник“ је књига о Русији каква је могла бити. Михаил Фишман бира Бориса Њемцова за главног лика, будући да се његова судбина, према речима аутора, „испоставила неодвојивом од судбине Русије. Заједно су започели свој пут и заједно су га прошли“. Њемцов почиње своју политичку активност као случајно, подржавајући мајку, говорећи против изградње нуклеарне електране у свом родном Горком. Научник, физичар по образовању, Њемцов никада није желео да се бави политиком и ушао је у њу захваљујући својој харизми и недостатку сервилности према било којој власти. Истовремено, Андреј Сахаров, оличење дисидентства, подржава га у антинуклеарном протесту. Касније, Њемцов постаје Јељцинов повереник, који је 90-их година већ био чврсто повезан са слободном, демократском и сувереном Русијом међу либералним делом становништва. Управо такву Русију су желели да виде људи који су изабрали Јељцина за председника. Такву је Њемцов желео да види, верујући да је слобода једини могући пут, циљна линија са јасним циљем. Па када се Русија опростила од ових идеја? И да ли се опростила заувек? Михаил Фишман о томе говори у својој књизи, која је и биографија Бориса Њемцова и историја Русије током протеклих 30 година.