Приче и бајке

Достојевскијев геније је заиста универзалан – у својим „малим“ делима, као и у својим великим романима, он делује као суптилни психолог, пажљиви посматрач, талентовани сатиричар. Његови „Чича сан“, „Господин Прохарчин“ и „Поштени лопов“, у којима су се више пута видели одјеци Гогоља, пуни су горке ироније, а живот дубоке провинције и петербуршког „дна“, окренут наопачке, тера читаоца да се истовремено смеје манама јунака и саосећа са њима. Управо у својим раним причама и новелама Достојевски је почео да развија најважније филозофске и моралне теме, које ће касније бити развијене у „Злочину и казни“, „Демонима“ и „Браћи Карамазовим“.