Последња станица. Од поднева до поноћи

Не знају сви Ремаркови поштоваоци да је поред дуге прозе која му је донела светску славу, мајсторски писао и кратка дела. Управо са њима је почео Ремарков пут у великој књижевности, и управо се у њима већ могу пратити идеје и бриљантан стил будућег изузетног писца. Ова збирка представља ране лирске приче, које карактерише наивност неуобичајена за аутора, и есеје о љубави, меланхолији и немогућности истинског разумевања међу људима. Публикација такође садржи „Последњу станицу“ - једину Ремаркову драму, као и сценарио „Последњи чин“ - бесан укор нацистичком режиму. Ремарк не штеди обичне Немце који су се правдали незнањем шта се заиста дешавало у њиховој земљи, или праћењем наређења. Његова пресуда је једноставна и немилосрдна: сви су криви - и они који су деловали и они који су ћутали.