Песници Пушкиновог времена

Прва трећина 19. века у историји руске књижевности често се назива „златним доба“ поезије. Овај израз је користио П. А. Плетњов, назвавши В. А. Жуковског првим у блиставој галаксији песника - савременика и пријатеља А. С. Пушкина. Међу њима су били Е. А. Баратински, К. Н. Батјушков, Д. В. Веневитинов, А. И. Војеиков, П. А. Вјаземски, Н. И. Гњедич, Д. В. Давидов, А. А. Делвиг, И. А. Крилов, В. К. Кухелбекер, А. И. Одојевски, К. Ф. Риљејев, Н. М. Јазиков. Сваки од њих је оставио запажен траг у руској књижевности, и сваки је следио свој пут у поезији. Било је то време интензивних естетских трагања, развоја новог песничког језика способног да изрази свет појединца - у његовим свакодневним бригама или у узвишеним грађанским тежњама. Руска лирска поезија стекла је способност да открије раније неприступачну разноликост света; постала је висока уметност. Савршенство форме, прецизност одабране речи, оригиналност мисли и слика - то су критеријуми који су се развили у руској поезији почетком 19. века и који су одредили њен развој за дуго времена унапред.