Имитација и рефлексија. Портретна гравура у Русији у другој половини 18. века.

„Ако претпоставимо да је насликани портрет изведен из живота био нека врста огледала приказаног, онда се гравура која га је репродуковала може посматрати као огледало насликаног платна, а насликана слика створена од гравираног оригинала - огледало гравуре. У међувремену, у амблематици 18. века, огледало је један од атрибута алегорије истине.“ У својој монографији, историчарка уметности Залина Тетермазова испитује руске портретне отиске из необичне перспективе. Шта је посебно у међусобним одразима гравираних и сликаних портрета? У потрази за одговором на ово питање, ауторка се окреће опсежном корпусу материјала из друге половине 18. века. Концепт развијен у књизи омогућава не само да се открије динамика уметничког процеса, већ и да се формира историјски тачнија представа о портретима епохе и да се покаже како је у Руском царству, кроз ретрансмисију портретних слика, створена слика савршене особе, која је себе сматрала и Русом и Европљанином. Залина Тетермазова је докторка историје уметности и кустосица колекције гравираних и литографисаних портрета у Државном историјском музеју.