Под знаком црног лабуда

Дејвид Мичел је модерни класик британске књижевности, двоструки финалиста Букерове награде и аутор интелектуалних бестселера као што су „Коштани сатови“, „Атлас облака“ (адаптиран за филм од стране Тома Тиквера и браће Ваховски), „Кућа глади“ и других. „Црни лабуд“ је роман о одрастању, а Мичел је више него самоуверено ушао у територију која се традиционално повезује са именима попут Селинџера, Бредберија и Харпер Ли. Дакле, добродошли у село Црни лабуд Медоу (где „нема лабудова... То је нека врста шале“). Џејсон Тејлор има тринаест година и видећемо његов живот током тринаест месеци, од једног јануарског рођендана до следећег. Бори се са муцањем, тајно пише поезију, свађа се са старијом сестром и нада се да неће пасти на ниво Дина „Глупог“ Дјурана у школи. У међувремену, Фокландски рат бесни преко Атлантика, у биоскопу су редови за Ватрене кочије, а мистериозни телефонски позиви непрестано звоне у очевом кабинету, где је „окретна столица скоро као ласерске батерије у топовским куполама Миленијумског сокола“... „Црни лабуд је савршен снимак свог времена и места, без иједне лажне ноте“ (Телеграф).