Скоро два килограма речи

„Уверен сам да је маса темељ елите“ – под овим мотом, Алексеј Пољаринов (аутор романа „Кадаври“, „Гребен“, „Центар гравитације“, преводилац „Бесконачне шале“ и „Антракна“) пише есеје о својим омиљеним ауторима, доказујући одсуство граница у културном простору, где разлика између „жанра“ и „високе“ књижевности практично не постоји. „Ретка способност да се весело, без снобизма, говори о сложеној књижевности и проналазе нови аспекти већ познатих текстова је оно што Алексеја Пољаринова чини једним од најбољих модерних есејиста. Ова збирка је начин да се подсетимо да неискусни читалац може бити искрено очаран постмодернизмом Џулијана Барнса, а захтевни може поново открити Стивена Кинга.“ – Ксенија Грициенко, књижевна критичарка „Есеј као чин семантичке вивисекције је посебан жанр, а Пољаринов у томе нема равног. Он је једини тако вешто прилагодио алате фикције, радећи са такозваном „књижевношћу чињеница“. – Мајкл Десе, писац