Убица змајева

„Ко си ти уопште, Рајнер? Ниси Немац, иако – цела Немачка! Ниси Чех, иако си рођен у Чешкој (напомена! у земљи која још није постојала – то је прикладно!), ниси Аустријанац, јер Аустрија јесте била, а ти – ћеш бити! Зар није дивно? Ти – немаш домовину!“ написала је Марина Цветајева Рајнеру Марији Рилкеу. Али песник јесте имао домовину: не само то неописиво и вечно царство бића, чијем сазнању је поезија тежила од давнина, већ и стару Европу која је избледела, у којој се „скупила сва боја, сва трулеж царстава“. Заљубљен у Русију, нежан, сломљен и страствен, Рајнер Марија Рилке постао је један од најважнијих песника 20. века. Збирка „Немачки класици у преводима Владимира Летухог“ отвара се збирком Рилкеове бриљантне прозе – од романа „Бележнице Малте Лауридс Бригеа“ до прозних песама и тужних парабола „Прича о вољеном Богу“.