Изнад добра и зла

„С оне стране добра и зла“ (1886) је прекретничко дело Фридриха Ничеа, које претходи завршном, најинтензивнијем периоду његовог стваралаштва, обележеном сумирањем филозофских резултата претходне људске историје и предвиђањем најважнијих друштвених и духовних судара двадесетог века. Идеја о натчовеку, формулисана у књизи „Тако је говорио Заратустра“, развијена је у новом Ничеовом делу у облику углачаних аналитичких афоризама, који концентришу ауторову оштру критику модерности - њене филозофије, науке, уметности, политике и, што је најважније, морала. На страницама овог пророчанског дела, не случајно са поднасловом „Прелудијум филозофије будућности“, немачки мислилац је предвидео предстојећи распад европске духовности, и „устанак маса“ са накнадном владавином „долазећег грубијана“, и изравнавање појединца под заставом универзалне једнакости људи, и грандиозну борбу за светску доминацију, и тоталитаризам као последицу демократизације Европе. Неизбежност ових догађаја и појава диктира, према Ничеу, тирански „ропски морал“ који је отровао његово време и изнад којег он позива филозофе будућности да се уздигну, способни, како он то види, да стоје изван добра и зла. ...