Пнин

„Пнин“ (1957), четврти роман Владимира Набокова на енглеском језику, прати перипетије једног од најрањивијих и најдирљивијих ликова у књижевности 20. века. Прави руски интелектуалац, одличан научник, али ексцентричан и несрећан човек, Тимофеј Пнин, који је напустио Русију након Револуције 1917. године, предаје руску књижевност на америчком универзитету, где постаје случајна жртва интрига и бешћутности својих колега. Хоће ли овог пута успети да побегне од свог лукавог творца, који му је припремио судбину страдалника, примораног да изнова и изнова трпи ударце судбине? „Пнин“ је објављен убрзо након скандалозне „Лолите“ и, добивши одушевљене критике читалаца и критичара, послужио је као својеврсна антитеза преовлађујућој идеји о Набоковљевој „неморалности“ и „бездушности“. Ово издање романа прате предговор, белешке и завршни есеј преводиоца. Сачуване су посебности преводиочевог правописа, интерпункције и транслитерације.