Пнин

Пнин је четврти роман Владимира Набокова на енглеском језику, објављен 1957. године. Роман је фрагментаран приказ живота Тимофеја Павловича Пнина, старијег руског учитеља у егзилу који предаје свој матерњи језик на измишљеном колеџу Вајндел у северном делу државе Њујорк. То је дирљива и тужна књига о човеку који се није успео прилагодити својој новој земљи. Жури да одржи предавање, али му се возови мешају и касни; сања да ће ускоро упознати бившу жену, замишљајући радосан поновни сусрет, само да би открио да је она дошла само да тражи новац; већ девет година ради као доцент без наде у унапређење. Да, Пнин је патетичан и смешан лик у много чему, али иза њега је трагедија одсечености од домовине. Прогањају га визије: сећања на детињство, грозничаво дешифровање шара на тапетама, замишљање сцена смрти његове прве љубави у Бухенвалду. Као и у многим Набоковљевим романима, Пнин још једном одјекује познатим мотивом заувек изгубљене Русије, непоправљивог раскида са прошлошћу којој је немогуће вратити се јер од ње ништа није остало.