Пиратско просветитељство, или права либерталија

Последња књига америчког антрополога Дејвида Гребера (1961–2020), објављена постхумно, резултат је његове експедиције на Мадагаскар, где је отишао као постдипломац на Универзитету у Чикагу. У свом раду, Гребер оштро критикује евроцентрични став, према којем „дивљи народи“ могу постати цивилизовани само као резултат компетентног управљања Европљана. Ова књига је смео покушај да се антропологија и етнографија врате својој првобитној сврси: потрази за алтернативним погледом на развој друштва и културе. Гребер „деколонизује просветитељство“, доказујући да порекло идеја једнакости, слободе и правде треба тражити изван „западне цивилизације“. Он недвосмислено тврди да су та веома измишљена егалитарна „пиратска краљевства“ попут Либерталије заправо постојала на овај или онај начин. Користећи пример Бецимисарске конфедерације, Гребер описује структуру стварног пројекта „друштва будућности“, о коме су Томас Мор и други аутори утопија само маштали.