Пигмалион: Кућа сломљеног срца

Књига обухвата две познате драме изузетног Џорџа Бернарда Шоа, британског драмског писца и иноватора, оснивача (заједно са Ибзеном и Чеховом) интелектуалног позоришта 20. века, добитника Нобелове награде за књижевност и Оскара. „Пигмалион“ (1913) је прича о лондонском професору фонетике, Хенрију Хигинсу, који је од уличне девојчице цвећа „створио“ даму из високог друштва, а истовремено и прича о девојчици цвећа Елизи Дулитл, која је навела Хигинса да је види не само као материјал за занимљив експеримент, већ као живу особу. Постала је основа за чувени мјузикл „Моја лепа леди“ (1956) и његову филмску адаптацију награђену Оскаром (1964) са Рексом Харисоном и Одри Хепберн у главним улогама. У „Кући сломљених срца“ (1913–17), бизарна кућа на води где гости воде бескрајне и бесплодне дебате о љубави и смислу живота, праћена звиждуцима и виком домаћина, мудраца и лудака капетана Шотовера, постепено прераста у симболичну слику старог света који улази у нови век и стоји на ивици уништења.