Петерсбург

Петербург заузима у рускојезичној прози приближно исто место као Џојсов „Уликс“ у енглеској и Кафкин „Процес“ у немачкој прози. Демонстративно класицистичка форма крије у себи упечатљиву бујицу садржаја: гогољевски мотиви се мешају са референцама на Достојевског, а иронија и социјална сатира коегзистирају са мистицизмом. Дан и по у животу петербуршког достојанственика Аполона Аполоновича Аблеухова и његовог сина Николаја постају чудна, смешна и фасцинантна фантазмагорија, где се све чиме је Петербург живео почетком 20. века меша у јак коктел - езотеризам и окултизам разних врста, митинзи и политички тероризам, балови, маскараде, па чак и мода за сатанизам и самоубиство...