Први човек

Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи 4. јануара 1960. године. Његова путна торба је пронађена у олупини, а у њој је био нацрт романа „Први човек“. Тридесет четири године након ауторове смрти, књига, коју је уредила пишчева ћерка, Катрин Ками, објављена је. Роман, у суштини аутобиографски, посвећен је Камијевој мајци: „Вама, која никада нећеш моћи да прочиташ ову књигу“ – она је заиста није могла прочитати јер је била неписмена. Јунак романа, Жак Кормери, желећи да оживи сећања на свог оца, који је погинуо током Првог светског рата, долази у Алжир, где је провео детињство у сиромаштву, које је успео да преживи захваљујући љубави своје ћутљиве и неписмене мајке и учитељице која му је променила поглед на свет. Ова прича нам даје представу о томе како су се формирали Камијева личност и ставови, и кључ за разумевање тема које су лежеле у основи његовог дела.