Пре изласка сунца

Да ли је могуће променити сопствену суштину, сопствено „ја“? Да ли је могуће да особа сломљена тугом и меланхолијом или природно склона меланхолији свесно негује у себи оно што се сада назива модерним изразом „позитивно размишљање“? Од својих првих књижевних корака, Зошченко се бавио овим проблемом – како из сопственог личног искуства, тако и ослањајући се на учења Фројда и Павлова – а резултат је била изванредна књига „Пре изласка сунца“, која спаја уметничке мемоаре и науку. Изнова и изнова, Зошченко прелази и анализира тужна сећања на прошлост – дечје туге и страхове, неузвраћену младалачку љубав, трагичну смрт пријатеља, ратне страхоте, године сиромаштва и неспоразума – и изнова и изнова покушава да остави прошлост у прошлости и натера себе да постане друга особа – светла и нова. Али какав је био резултат његових напора?