Пароброд Вавилон

„Добро кажу: загребите прозу и наћи ћете аутора. Аутора „Пароброда Вавилон“ сам открио пре много година, када сам открио његов углавном аутобиографски роман „Фрау Шрам“. Тада сам ценио квалитет ове прозе – нежурне, са посебном аромом и бојом. Нови роман Афанасија Мамедова „Пароброд Вавилон“ је оригиналан на стари начин, али на нови начин носи информативну буру: време у којем се одвија радња романа и даље оставља многа питања. Афанасиј Мамедов се креће кроз историјски материјал на основу којег ради као риба у води. И сам признаје да је „Пароброд Вавилон“ инспирисан породичним хроникама. И склон сам да му верујем: и у овом роману лако проналазим аутора и поново сам уверен – то је оно што његову прозу чини стварном.“ — Дејвид Маркиш (писац) „Време великих историјских романа је прошло, али задатак разумевања прошлости, рада са сећањем, замишљања неповратно изгубљеног је релевантнији него икад. Компактан, вишеслојан и наизглед згуснут „Пароброд Вавилон“ Афанасија Мамедова је покушај повратка неизреченим тајнама прошлости кроз уметност маште. Роман почиње породичном историјом, са неколико пластично прецизних потеза оцртава катастрофалне знаке епохе и открива читаоцу потпуно другачију историју, непознату из уџбеника, са њеним заборављеним јунацима и зликовцима. Угнежђене једна у другу, попут кинеских кутија, уоквирене и оквирне приче круже око истих трагичних догађаја првих постреволуционарних деценија, рекреирајући јужнокавкаске и пољско-белоруско-литванске пограничне области сваки пут из новог угла, додајући један за другим недостајуће детаље и нудећи нам различите тачке уласка у простор Вавилона који плута ка свом неизбежном уништењу. И сам читалац коначно мора да склопи овај мозаик.“ - Мадина Тлостанова (књижевница, докторка филолошких наука, професорка на Универзитету у Линћепингу (Шведска))